U fokusu - Srbija

Srpski IT postao simbol domaće ekonomije

Prema Strategiji razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine, srpska industrija softvera nalazi se između 30. i 50. mesta na svetskim listama što predstavlja možda najbolji rezultat srpske privrede u proteklim godinama.

Ovo je jedna od ocena iz Analize uslova konkurencije na tržištu softvera i računarske opreme na teritoriji Srbije, koju je sprovela Komisija za zaštitu konkurencije.

Kako objašnjavaju u Komisiji, za potrebe analize identifikovana su dva relevantna tržišta u okviru šireg tržišta informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), tržište veleprodaje softvera i tržište veleprodaje hardvera (računara i računarske opreme).Posebno su analizirana i tržišta javnih nabavki softvera i računarske opreme.

"Prema podacima iz studije 'IT industrija Srbije, 2015-2017.' u periodu od 2006. godine, srpska IT industrija značajno se razvila", piše u analizi Komisije.

Danas, navode, u IT industriji posluje blizu 2.000 preduzeća (700 više nego 2006. godine), broj zaposlenih je dupliran sa 10.000 koliko je iznosio iste godine, na 20.000, a duplo su veći i poslovni prihodi koji su prešli 1,5 milijardi evra.

U Komisiji ocenjuju da, IKT igraju najvažniju ulogu kako u proizvodnji i ekonomiji, tako i u svim ostalim sferama života pojedinca i društva u celini.

Izvozni prihodi od ovih usluga u periodu od 2008. do 2015. godine su utrostručeni, a prihodi od kompjuterskih usluga povećani su četiri puta, navode u Komisiji.

Podaci iz analize pokazuju da se godišnje u Srbiji otvori više od 200 IT firmi, a prosečna IT firma ima manje od deset radnika i godišnji prihod po zaposlenom od 80.000 evra.

Republički zavod za statistiku sproveo je u 2016. godini, po metodologiji Evrostata, dva istraživanje o upotrebi IKT.

Prvo istraživanje se odnosilo na domaćinstva i pojedince, a drugim su bila obuhvaćena preduzeća.

Podaci kažu da čak 99,8 procenata preduzeća u Srbiji koristi računar u svom poslovanju koliko ima i internet priključak.

Elektronske servise javne uprave koristi 98,6 odsto preduzeća, pri čemu preduzeća iz oblasti građevinarstva najviše koriste ove usluge, njih - 100 odsto.

Brojke kažu da 80,8 procenata preduzeća u našoj zemlji ima veb sajt, dok svega 9,3 procenata firmi plaća usluge klaud (cloud) servisa putem interneta.

S druge strane, mali procenat firmi zapošljava IKT stručnjake u svojim redovima, svega 22,6 odsto, dok su poslodavci za nešto više od četvrtine radnika obezbedili IT obuku.

Istraživanje pokazuje da među 200 največih IT izvoznika u Srbiji, njih 88 su osnovali stranci i kompanije, koji zapošljavaju 58 procenata ukupne radne snage, i ostvaruju 54 procenata izvoznih prihoda države.

Sa druge strane, firme u domaćem vlasništvu su gotovo podjednako opredeljene za autsorsing i izvoz sopstvenih rešenja, što, prema oceni stručnjaka, neće biti dovoljno da se u skorije vreme promeni ovakav trend, pa će autsorsing (obavljanje poslova i pružanje usluga isključivo za strana tržišta) dominirati u izvozu i nakon 2020. godine.

Informacione i komunikacione tehnologije, dodaju u Komisiji, igraju ključnu ulogu i u obavljanju javnih ovlašćenja i pružanju javnih usluga.

Prema podacima Uprave za javne nabavke, u periodu od 2014. do 2016. godine, javni sektor je po osnovu javnih nabavki IT proizvoda i usluga trošio u proseku 13,6 milijardi dinara godišnje, od čega 7,5 milijardi za nabavku softvera i 6,1 milijardi za nabavku računara i računarske opreme.